Карактеристике предлога као непроменљиве врсте речи

Предлози су непроменљиве помоћне речи које служе за означавање односа појединих падежних облика самосталних речи према другим у реченици за ближе одређивање тог односа.

Предлози показују односе између предмета и појава. Стоје испред именица и личних заменица које се налазе у одређеном падежу.

Могу да означавају просторне, временске, узрочне и разне друге односе.

По значењу своме предлози се слажу с облицима речи уз које стоје, и они показују однос тих речи према другим речима у реченици. Тај однос може бити врло разнолик. Најчешће је то:

а) просторан однос — однос по месту:

Седи пред капијом. — Вије се над хучном реком. — Пођоше к њима. — Она живи у касаби. — Силази с брда. — Глас из куће. — Језера под планином. — Деца на ули-ци. — Ливада поред реке. — Сушта се низ брдо. — Стоји крај врата;

б) однос по времену:

Иде кући за време распуста. — Изгуби се у мрклу ноћ. Враћа се с пролећа. — Одлази под зиму. — Жању у лето. — Ope се с јесени. — Буди се у зору. — Шетње пред вече. — Сврши посао за дана. — Неће за живота. Враћа се у јануару;

в) однос узрока, поређења, начина, заједнице, циља, намене и сличних односа:

С ког си млада срећу изгубила | ил’ са себе, ил’ са своје мајке, | ил’ са свога старог родитеља? Све пуца од хладноће. — Од јада га заболела глава. Неће да каже из обазривости према старијима. — Дуже је море од поља, слађи је шећер од меда. — Шире небо од мора сињега, брже очи од коња витеза. — С великим одушевљењем приступа свакоме послу. — Нећу служит’ на срамоту Турке. — Дуго су шетали под руку. С њима су учили школу. — Поздравио се са свима, па је сео. — Причекај док се објасним с Османом. — Ради заштите од насилника склапали су побратимства. — Свратио је по своје ствари. — Кад не казах за те хитре ноге,… и не казах за јуначке руке,… ја не казах за варљиве очи. — Беру и суше липов чај за рањене другове итд.

Неколико предлога (више, ниже, близу и сл.), у исто време су и прилози; и само према њиховој служби одређујемо када их можемо убројити у једну, а када у другу врсту речи. Кад ове речи стоје уз неки облик именице или заменице, оне су предлози.

(Више главе копље пободено. — Ниже куће је овећа башта. — Он станује близу вас); а кад одређују глаголе, онда су, дакако, прилози (Попели су се више. — Спустите греду ниже. — Он станује близу). Сем тога, неколико предлога се употребљавају прилошки и као речце. To су предлози: осим, до, место и можда још који, нпр.: У целоме селу нико није остао осим једна деведесето-годишња баба (овде је предлог осим употребљен са значењем речи за изузимање: једино, само). — To нико не може пронаћи до ти (тј. једино ти). — Гонили су их до на границу (до — управо, чак). — Наоружали су се најпре вилама, грабуљама и косама место ватреним оружјем (место — а не)).

Предлози се, како видимо, употребљавају уз облике појединих имена, али се они могу употребити и уз прилоге за време: лани, зимус, летос, јесенас, синоћ, јутрос, јуче, данас и сл.

(Од лани није био код своје куће. — Ништа друго и не зна сем да чини замерке другима. — Уместо да призна своју грешку, он је приписује другима). 

Однос предлога према другим речима у реченици

Дакле, по свом значењу предлози се слажу са облицима речи уз које стоје и показују њихово однос према другим речима у реченици. Тај однос може бити:

  • просторни (Седи пред кућом, Ливада поред реке…)
  • према времену (Враћа се с пролећа, буди се у зору, шетња пред вече)
  • узрок (Неће да каже из обазривости)
  • циљ или намера (Ради заштите од грома..)
  • поређење (Слађе је од меда)
  • начин (С великим одушевљењем…)
  • заједница (Поздравио се са свима)
  • намена (Књиге су купљене за награде најбољим ђацима)

Најчешћи предлози су: под, код, у, на, о, по, низ, уз, с(а), иза, од, до, пред, над, поред, између, после, пре, након, око, кроз, због, услед, из, ради, за, к(а), према…

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s