Карактеристике глагола као променљиве врсте речи

Да се подсетимо и карактеристика глагола…

ГЛАГОЛИ су променљиве несамосталне речи које означавају да неко свесно врши радњу (својом вољом), да се неко или нешто налази у одређеном стању, или означавају збивања изазвана природним појавама.

У реченици се јављају у различитим облицима, зависно од службе коју у њој имају.

Разликујемо их од глаголских именица: означавају, именују радње (читање, певање, зидање…), стања и збивања (падање, седење, спавање, свитање…). Ове именице се називају глаголске пошто су постале од глагола.

Глаголски облици у реченици откривају своја граматичка значења, која се састоје од низа граматичких категорија.

О осталих врста речи разликују се по посебним граматичким категоријама:

глаголски вид (аспект)                                                                                                       

глаголски род (дијатеза)                                                                                                              

лице                                                                                                                                                

време и                                                                                                                                             

начин.       

Морфолошка категорија глаголског рода у ужем смислу јесте и

глаголско стање (актив, пасив).

Посебна морфолошка категорија је и

потврдност и одричност. 

Са именским речима су им заједничке две морфолошке категорије (само код неких облика).

граматички род и                                                                                                                              

граматички број.                                                                                                                                                                                                                                                                                                  

Први низ граматичких категорија припада само глаголским речима, а други повезује глаголе с именским речима, јер и они имају облике једнине и множине, а неки њихови облици – глаголски придеви имају граматичке наставке за означавање мушког, женског и средњег рода.

Дакле, глаголи су променљиве речи (иако нису у групи именских речи), а њихова промена се зове

к о н ј у г а ц и ј а.

 

 Глаголски облици се добијају од двеју граматичких основа:

1)  ИНФИНИТИВНЕ (АОРИСТНЕ)

– код  глагола чији се инфинитив завршава на -ти, испред којег је вокал, добија се одбијањем инфинитивног наставка;  писа- (-ти),  воле- (-ти)…

– код глагола чији се инфинитив завршава на -ћи и оних у чијем се инфинитиву испред -ти налази сугласник  с (-сти), добија се одбијањем завршетка -ОХ у 1. лицу једн. аориста;  лег- (-ох),  рек- (-ох)…

2)  ПРЕЗЕНТСКЕ

која се добија тако што се од 1. лица множ. презента одбије лични наставак -МО;   носи- (-мо),  воли- (-мо)…

 Од ових двеју грам. основа глагола, додавањем наставака за облике (наставака за лице, време, начин) добијају се сви гл. облици – лични и нелични.      

ЛИЧНИ (ФИНИТНИ) су они из којих се види које лице (прво, друго, треће…) врши глаголску радњу или се о том лицу нешто саопштава;

НЕЛИЧНИ (ИНФИНИТНИ) су они из којих се не види на које лице се од три граматичка лица односе.

ПРОСТИ ГЛАГОЛСКИ ОБЛИЦИ састоје се од само једне речи у реченици.                                                                                                                     

Граде се од инфинитивне (аористне) или од презентске основе, додавањем на тe основe наставака за облик (време, начин) и лице.

СЛОЖЕНИ ГЛАГОЛСКИ ОБЛИЦИ састоје се од најмање две речи, од којих је једна неки од простих глаголских облика, а друга неки од облика помоћнох глагола, који имају своју посебну промену.

То су они глаголски облици који се састоје помоћног глагола у личном глаголском облику (односно, енклитичком) и од одговарајућег глаголског придева, односно инфинитива.                                               

 

ПОМОЋНИ ГЛАГОЛИ јесу они глаголи помоћу којих се граде сложени глаголски облици.                                                                                                          

У нашем књижевном језику помоћни глаголи су: ЈЕСАМ, БИТИ и  ХТЕТИ.          

Помоћни глагол ЈЕСАМ има само облике презента. Он има своје пуне (акцентоване, дуже) и краће (неакцентоване, енклитичке) облике. У одричним облицима одрична речца не спаја се са глаголом дајући облике.

Помоћни глагол БИТИ има све глаголске облике осим трпног глаголског придева.

Помоћни глагол ХТЕТИ такође, има све глаголске облике осим трпног глаголског придева. Презент овог помоћног глагола има пуне и краће облике, а речца не спаја се са облицима дајући једну реч.

ОДРИЧНИ ГЛАГОЛСКИ ОБЛИЦИ (НЕГИРАНИ) стоје као опозити ПОТВРДНИМ ГЛАГОЛСКИМ ОБЛИЦИМА и граде се на следећи начин:

1) код простих глаголских облика, додавањем одричне речце не испред дотичног облика; не пишем, не писах…

2) код сложених глаголских облика са помоћним глаголом бити, будем, додавањем одричне речце не пред помоћне глаголе; не бих дошао, не будем дошао…

3) код сложених глаголских облика са помоћним глаголима јесам и хоћу, помоћу одричних облика тих помоћних глагола; нисам дошао, нећу доћи…

 

Advertisements

2 thoughts on “Карактеристике глагола као променљиве врсте речи

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s