Јесте ли икад размишљали зашто су падежи – падежи?

Драги моји,

Кад смо већ код именских речи и њихових граматичких категорија, ево једног врло интересантног одломка из текста Милана Шипке „Како падају падежи” (Занимљива граматика).

„Јесте ли икад размишљали зашто су падежи – падежи? Зашто се управо тако називају, а не некако друкчије? И какве то уопште везе има с некаквим падањем? (…) Нису падежи названи падежима зато што због њих падају силне јединице или што многи ученици због тога падају и иду на поправни. Па ипак, сам назив падеж мора да има неке везе с падањем. (…) То што се падеж назива тако, криви су, у ствари, стари Грци. Од њих је све почело. Њихови филозофи и граматичари, наиме, сматрали су да је свако одступање од основног облика речи – падање, спадање, склањање. Зато је и промена по падежима названа деклинација или склањање. (…) Сваки од назива падежа, осим акузатива, и донекле генитива, кад се преведе с латинског, открива нам бар једно, најчешће битно, значење тих облика. Тако је номинатив – падеж којим се нешто именује, генитив – падеж рода или порекла, датив – падеж давања, вокатив – падеж дозивања, инструментал – падеж средства, локатив – падеж места. У неким случајевима су латински граматичари приликом превода са грчког грешили. Тако је граматичар Варон четврти падеж уместо каузативус – падеж узрока, како је било у грчком, назвао падеж оптуживања или оптужујући. Тако је онда погрешни назив акузатив пренесен и у граматике других језика. То, међутим, нису и једина значења падежних облика у нашем језику. Сваки од њих има много различитих значења, тако да их је тешко све и побројати, а камоли запамтити. Ми смо ту још добро и прошли. Замислите како је тек онима који у свом језику имају по десет, или чак петнаест падежа, као, на пример, Финци. А у свету има још горих случајева. Тако неки језици у Средњој Азији разликују чак двадесет падежа!”

Ускоро и о падежима………………..

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s