Карактеристике придева као променљиве врсте речи

Какви сте,  данас ?  Знам. Уморни, ненаспавани, љути, намргођени… Обавеза је на претек.

 

ПРИДЕВИ су несамосталне одредбене речи које се стављају уз именице да означе особине бића, предмета и појава означених дотичним именицама. Исту службу одређивања, додуше, на други начин, имају и када означавају особину која се открива у појму помоћу предиката (именски предикат).

Подела по значењу:

1) описни (квалитативни) – означавају особине појмова уз чија имена стоје, односно, какво је нешто;

2) присвојни (посесивни) – означавају припадање;

3) градивни – означавају састав, односно, од чега је појам уз чије име стоје;

4) придеви временског односа – означавају време на које се односи појам означен именицом уз коју придев стоји;

5) придеви просторног односа – означавају на које се место односи појам означен именицом уз коју придев стоји;

6) придеви других односа (намене, на пример).

Као несамосталне речи, сви придеви добијају ознаке рода (сва три), оба броја и падежа, зависно од именице уз коју стоје.

НЕОДРЕЂЕНИ И ОДРЕЂЕНИ ВИД ПРИДЕВА

Већина придева се остварује у два низа облика- краћим и дужим, названим тако према облику ном. једн. мушког рода, који може бити:

1-  са наставком нултим (краћи облик) и  

2-   са наставком    (дужи облик).                                                                                           

Разлика је заснована наразликовању неодређености (непознатости) и одређености (познатости) појма уз чије име придев стоји.

Придеви имају именичку и придевску промену. Именичку промену имају придеви неодређеног вида мушког и средњег рода у једнини, а придевску промену придеви одређеног вида. У промени придева женског рода, разлика је само у дужини вокала у наставцима за облике једнине и множине. Наставци за облике множине се незнатно разликују за поједине родове.

ПОРЕЂЕЊЕ ПРИДЕВА (КОМПАРАЦИЈА)

Промена заснована на степену заступљености особине која се придевом означава. Систем облика поређења састоји се од:

a) позитива (основног придева) којим се означава особина појма уз чије име стоји, као присутна, постојећа;

б) компаратива (првог ступња придева) којим се означава особина у вишем степену од оне означене позитивом придева;

в) суперлатива (другог степена поређења) којим се означава особина у највишем степену (између свих појмова са којима се дотични појам са датом особином пореди).

Облици компаратива и суперлатива имају само придевску промену, тј. облике одређеног придевског вида.

Најчешће врше службу атрибута, мада могу бити, додуше ретко, у служби субјекта. Такође, придеви су често део предиката (предикатив).

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s