Карактеристике заменица као променљиве врсте речи

Има ли ко данас да нас замени…………………

ЗАМЕНИЦЕ су променљиве речи чија је главна служба у језику упућивање на лица, ствари (предмете), особине, одн. на речи које те појмове означавају.

Према својој служби у реченици, тј. да ли замењују именице или придеве, све заменице се деле на:

1) ИМЕНИЧКЕ – у реченици су самосталне као и именице, па друге речи од њих зависе. То су:

личне заменице

лична заменица сваког лица себе/ се

упитне заменице за лица и ствари

неодређене заменице сложене са ко и шта/ што 

одричне заменице                                                                                                       

опште.

*У ген, дат, акуз. оба броја, личне заменице за сва три лица имају двојаке облике – дуже (акценатске) и краће (енклитичке).

*Себе/ се се одликује одсуством номинатива, јер се не употребљавају у служби субјекта у реченици. Исти облик има у једнини и у множини.

2) ПРИДЕВСКЕ – у реченици имају службу придева, употребљавају се уз самосталне речи, углавном уз именице, које одређују.

Како спадају у несамосталне речи, оне, као и придеви, имају облике сва три рода (тзв. моцију рода), облике једнине и множине, зависно од именице уз коју стоје.

На основу оног по чему одређују именицу уз коју стоје, деле се на:

присвојне (посесивне) – њима се означава припадање првом, другом, односно сваком лицу

показне (демонстративне) – њима се упућује на лице или предмет, односно на неке њихове особине које су у близини (просторној или временској) говорног лица, или лица којему се говори, или трећег неприсутног лица… Поред упућивања на предмет (биће), ове заменице упућују и на особину, одређујући појмове уз чија имена стоје по каквоћи, димензији и сл. који су изван тих појмова, или по количини која је, такође, изван тих појмова.

односноупитне – употребљавају се у упитним реченицама, али и у зависним у функцији везника;

неодређене – упућују на неодређене појмове;

одричне – означавају неку врсту одрицања;

опште или одређене – упућују на одређене појмове, на јединку или више јединки онога што означава именица уз коју стоје.

Именичке заменице су у реченици најчешће у служби субјекта или објекта, а придевске – у служби атрибута или именског дела предиката (одн. предикатива).

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s