Карактеристике именица као променљиве врсте речи


Да кренемо испочетка! Подсетимо се шта смо научили о врстама речи… 

На основу обличких (морфолошких) особина, граматичког значења и функције у реченици, у српском језику постоји десет врста речи. Зависно од тога да ли имају различите облике или се увек употребљавају у једном истом облику, разврставају се у следеће групе:

  • променљиве речи (именске речи – именице, заменице, придеви, бројеви; глаголи);
  • непроменљиве речи (прилози, предлози, везници, узвици и речце).

Промена именских речи назива се  д е к л и н а ц и ј а.

Кренимо од прве врсте…

ИМЕНИЦЕ су променљиве речи које означавају неко биће предмет или појаву, појам уопште, као скуп особина.

Значење, служба у језику и служба у реченици, одређују именицама граматичке категорије сва три рода (мушког, женског и средњег рода), оба броја (једнина и множина) и падежа (систем од седам падежа у једнини и у множини – номинатив, генитив, датив, акузатив, вокатив, инструментал и локатив).

Подела именица према значењу:

1) властите – посебна су имена појединих бића и предмета, тј. имена људи, животиња, земаља, градова, области, река, планина (уопште, географских појмова и небеских тела). Немају граматичку категорију множине, осим, у ретким случајевима, када се нађу два или више појма с истим именом.

2) заједничке (опште) – имена су бића, предмета или појава са заједничким особинама. Имају оба граматичка броја (једнину и множину), а њихови облици могу бити правилни и неправилни.

3) збирне (колективне) – означавају више бића или предмете исте врсте узетих скупа, у неодређеном збиру или у природној целини. Обликом једнине означавају множину.

4) градивне – именице којима се означава било целина, било нека количина материје (грађе).  Обликом једнине означавају сваку количину материје па зато немају облике множине. У облицима множине биће употребљене онда када означавају различите врсте иначе исте материје.

5) апстрактне (мислене) – означавају нешто неопипљиво, нешто што се замишља или осећа, односно уочава као осећање или особина.

6) глаголске – означавају, односно именују неку радњу, стање или збивање.

У свом основном значењу, апстрактне и глаголске именице немају облике множине. Међутим, уколико се њихова значења вежу за нешто конкретно, за ствари, поступке и слично, имаће облике множине.

Најчешће врше службу субјекта или објекта реченице, с тим што могу представљати и део предиката (именског дела именског предиката, тј. предикатива). У знатно ређим случајевима, именице у различитим облицима врше службу прилошке одредбе.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s