ВИ, децо драга…

У 4. веку нове ере, у Римском царству, људи су се само царевима обраћали са ВИ.

Од средњег века се свима којима се указује поштовање обраћа са Ви.

Некада су се и деца обраћала својим родитељима са Ви.

Како се данас обраћамо особама са титулом? Наставите са читањем

Глаголи, променљива врста речи

Глаголи су променљиве речи које означавају радњу стање и збивање.

учити, певати, љубити, грлити, слушати…

лежати, радовати се, волети, венути, цветати…

свитати, севати, грмети, наоблачити се, дувати… Наставите са читањем

Европски дан језика у нашој школи

Обележили смо

Европски дан језика

Већ традиционално, и ове школске године, у Свечаној сали ОШ ,,Милица Павловић” обележен је Европски дан језика. У четвртак, 26. септембра 2019. године, тема интересантног програма била је На путовању кроз… / Auf einer Reise durch … / Тravelling around… Циљ обележавања био је, по речима наставника енглеског и немачког језика, подизање свести о богатој језичкој разноликости Европе. Све присутне ученици су подсетили на чињеницу да ако говоримо и разумемо више језика, отворенији смо за многобројне културне, научне и друштвене могућности.

Кроз интерактивне презентације ученици су поделили своје утиске са путовања са публиком, која је била расположена да се укључи у дискусију, такође, на страном језику. За један школски час упознали смо Лондон, Фрајбург и друге градове, а кроз Нушићево дело Кирија посетили Италију. Као успомену са заједничких путовања ученици су понели пакетиће са порукама на различитим језицима и фотографије начињене уз помоћ рама направљеног за ову прилику. Нека путовања која су ученици презентовали била су наградна путовања, а освојили су их учешћем на републичким такмичењима или у квизовима.

Ученице осмог разреда редовно учествују у обележевању значајних датума. Ове школске године припремиле су презентацију под називом Са Нушићем кроз Италију

Ученице осмог разреда (Магдалена Делић VIII3, Јована Секулић VIII3, Нина Матовић VIII6 и Лара Марковић VIII6) осмислиле су презентацију на тему Са Нушићем кроз Италију. Инспирисане Нушићевим делом Кирија, ученице су покушале да Италију представе на интересантан начин: кроз фотографије и преводећи одређене речи и локалитете са српског језика на италијански, енглески и немачки језик. Водиле су рачуна о правописним правилима и утврдиле своје знање о транскрипцији.

Српски језик: велики или мали језик

Да ли је српски језик велики или мали језик?

331cc23b99ba1f3968c8e515604da6be_XL

Језик је хранитељ народа. Докле год живи језик, докле га љубимо и почитујемо, њим говоримо и пишемо, прочишћавамо, дотле живи и народ, може се међу собом разумијевати и умно саједињавати, не прелива се у други, не пропада.

Вук Стефановић Караџић

Да ли је неки језик велики или мали, одређује се на основу више критеријума:

  1. колико људи њиме говори;
  2. на ком простору се њиме говори;
  3. колико је он развијен, тј. оспособљен за различите функције у друштву;
  4. колика је језичка култура његових говорника;
  5. колико је културно богатство које се њиме исказује;
  6. колико дуго траје у културној историји човечанства;
  7. колика је снага — политичка, економска, војна, културна — земаља у којима се говори;
  8. на колико се језика преводе дела написана на том језику итд.

Веома важно место међу тим критеријумима заузима и емотивна вредност коју тај језик има за оне који њима говоре као својим матерњим језиком. Природно је да је говорнику сваког језика његов матерњи језик најважнији, најближи, а самим тим и највећи. Наставите са читањем

Српски језик међу другим словенским језицима

Словени су се из своје постојбине која се простирала од Балтика на северу до Карпата на југу, у периоду од II до VII века раселили у три правца. Тиме се прасловенски језик распао на три групе словенских језика. То су:

  1. источнословенска група коју сачињавају руски, белоруски и украјински језик;
  2. западнословенска група коју сачињавају пољски, чешки, словачки, лужичкосрпски и русински;
  3. јужнословенска група коју сачињавају бугарски, македонски, српски, хрватски и словеначки.




Српскохрватски језик дуго година био је традиционалан назив за народни језик који чине штокавско, чакавско и (и)јекавско наречје. Њиме данас говоре Срби (у Србији, Црној Гори, Босни и Херцеговини и Хрватској), Црногорци, Бошњаци и Хрвати.

Старословенски, први словенски писани језик и уједно, први књижевни језик свих Словена, такође је по свом пореклу јужнословенски језик.

Захваљујући истом пореклу, словенски језици су, упркос међусобним разликама, и данас више или мање слични по својој гласовној и граматичкој структури, као и по речнику. Те сличности су, наравно, веће унутар сваке уже породице словенских језика.

На стручној трибини у Краљеву, др Александар Милановић, редовни професор Филолошког факултета у Београду, говорио је о истинама и заблудама о историји српског језика, 2017




Гласови и гласовне промене у српском језику

ГЛАСОВИ И ГЛАСОВНЕ ПРОМЕНЕ

Подсети се… 

И провери колико знаш о гласовима и гласовним променама у српском језику…

1. Наведи све предњонепчане сугласнике. ____________________________________________

2. Наведи све безвучне сугласнике. _____________________________________________

3. Који гласови, поред сугласника Р, могу бити носиоци слога? ________________________

4. Заокружи све звучне гласове у наведеној питалици.

Питали змију: – Зашто ти је свак душманин?

 – Зато што ни ја нисам никому пријатељ. Наставите са читањем

Врсте речи и функција (служба) речи у реченици

Врсте речи; функција (служба) речи у реченици

Провери своје знање о врстама речи и функцији коју оне врше у оквиру реченице…

1. Подвуци све непроменљиве речи у наведеној реченици.

Tад се вратио и рекао ми да је рад, само огроман рад, услов за успех у белом свету.

2. Подвуци све именске речи у наведеној реченици.

Био је осетљив човек, примећивао је танане промене у расположењу својих пријатеља, иако је, задубљен у своје мисли, често ћутао.

3. Прецизно одреди врсту речи.

двојица ________________________

доњи ______________________________

омладина __________________________

памучна __________________________

4. Одреди падеж подвучених речи.

Деца су јела колача и торти до миле воље.. __________________________

Пред свима су похваљени за марљив рад. ________________________

5. Заокружи слово испред реченица у којима је употребљен прилог.

а) Уже је било кратко.

б) Сутра ће се живети боље.

в) Баш је паметно поступио са њим.

г) Помињали су њихово тајно путовање.

д) Ово маче је веома паметно.

6. Подвуци субјекат у наведеним реченицама и одреди му врсту.

Нема нових поскупљења до краја године. _________________________________________________

Приђох ти, ал’ ме ти силно одгурну. ______________________________________________

7. Подвуци предикат у наведним реченицама и одреди му врсту.

Ученици су почели гласно певати. __________________________________________

Стари Словени су били ратари и сточари. ______________________________________________

8. Именуј подвучени реченични члан.

Чини ми се да је месецима тражила ту књигу. __________________________

Дуго смо и на следећем часу разговарали о писменом задатку. ___________________

9. Подвуци атрибуте у наведеним реченицама.

Мајка забринуто погледа у свог најмлађег сина у поцепаној одећи.

Њена сестра од стрица изненада се повуче и промрмља нешто љутито.